Toksikološkim i hemijskim ispitivanjima utvrđeno је da su maziva ulja najopasniji zagadivači životne sredine. Zbog toga je zabranjeneno ispuštati otpadno ulje u vodotokove, jezera, kanalizaciju i1i bilo gde drugojer uvek postoji mogućnost da dode do zagadenja kako izvora pijaće vode tako i samog zemljišta. Otpadna uija se moraju skupljati i odlagati na posebno odredenim mestima i potom uklanjati na način kojim ćе se sprečiti zagadenje životne sredine. U principu postoje dva rešenja:
- ponovno korišćenje i
- efikasno uklanjanje.
Ponovno korišćenje podrazumeva rerafinaciju i regeneraciju otpadnih ulja, dok efikasno uklanjanje podrazumeva kontrolisano spaljivanje i1i kontrolisano odlaganje istih. Najbofje rešenje је regeneracija otpadnih ufja a1i je teško ostvarljivo te je zbog toga bilo koji način uklanjanja otpadnih ulja kojim se štiti životna okolina prihvatfjivo rešenje.
Zbog toga, ukoliko dode do prosipanja manjih količina kako korišćenog tako nekorišćenog ulja potrebno gaje upiti strugotinom, peskom, zemljom il1i nekim drugim apsorberom. Ukoliko dode do prosipanja većih količina ulja potrebno je preduzeti mere kako bi se sprečilo zagađenje životne sredine.